Цесто размисљам да ли је време = простор. Ако бисте имали једну тацку у простору и да зелимо генеришући сигнал на целој поврсини, све би се догодило истог тренутка, знаци да нам време и није потребно. Да бисмо претпоставили да овај тренутак може бити у контакту са целом поврсином, само смо се изговорили за тренутак да сазнамо истину. Ако замислите да ћемо висе такака у простору, онда је време једнако збирка тацке до тацке. Дакле, опет се намеће закључак да ли је време = простор? волео бих ваш коментар, autor : [email protected]

Zivot u balonu,

Prema danasnjem stepenu razvoja nase planete Zemlje, u odnosu na kosmos nase subjektivno poimanje prostora se svodi na jednu tacku. Mi  ovaj prostor dozivljavamo kao beskrajnu celinu, u kojoj lagodno zivimo nase vreme, vreme kako ga mi shvatamo, nam upravo daje osecaj zivota.

Covek kao  ljudsko bice ima stalnu potrebu da problemima prostora i kosmosa prilazi revizionisticki, jer mu nauka, obrazovanje i arhetipsko predanje, pokrece intelekt. Zasto su neke stvari,pojmovi i pojave tako proste,a slozene do nedokucivih granica.

Mozemo li zamisliti neki pojam, stvar,pojavu,ili prijatalja negde daleko koga fizicki ne mozemo videti ni opipati,a sigurno znamo da postoji. Upravo nase znanje da postoji predstavlja tu magicnu tacku u vremenu i prostoru, a koju dozivljavamo kao stvarno realno stanje svesti. Ako se na ovaj nacin posmatra i nas zivot,to nam daje neslucene mogucnosti za mastu.

Nastavice se !