Od  raspada nekadasnje Jugoslavije, 90.ih, sve su bivse Republike,manje,vise, nasle nekakav svoj put u pravcu demokratizacije, ekonomske samoodrzivosti i evropskog puta,kao trajne orjemtacije. Srbija se jos uvek nalazi na raskrsnici, kako da zaokruzi svoju teritoriju, kako da resi vekovno pitanje sa Albancima na Kosovu ?
Sve dosadasnje predloge Medjunarodne zajednice i samih aktera Albanaca, nije prihvatila, opravdavajuci to kao suverenitet na tom podrucju, ne uvazavajuci nove i realne cinjenice, da je na tom podrucju vodjen rat, ne samo sa pobunjenim Albancima, nego i NATO snagama. Taj rat Srbija je konacno izgubila. Rezolucijom 1244 se izmadju ostalog kaze, da ce Kosovom,privremeno upravljati Medjunarodne snage,do nekog konacnog resenja,ali da Srbija, vise nece imati nadleznost na tu teritoriju. Pred Medjunarodnim sudom,Srbija je pokrenula pitanje zbog samostalnog proglasenja nezavisne drzave Kosovo i taj spor je izgubila. Da bi problem bio jos slozeniji, Kosovo,kao nezavisnu , suverenu drzavu je do sada priznalo oko 100 zemalja, sto svakako daje vetar u ledja albanskom narodu u bilo kojoj,varijanti daljih pregovora.
Pitanje Kosova, pored gubitka teritorije, je svakodnevni i ekonomski problem koji ovu drzavu dodatno iscrpljuje.  Na Kosovu jos uvek zivi dobar deo srpskog stanovnistva na severu i unutrasnjosti Kosova. Srbija svim snagama, nastoji da neke opstine sa severa pripoji Srbiji, pri tom nevodeci,dovoljno brigu sta ce biti sa ostalim delovima koji zive, Srbi, juzno od reke Ibar. Ako ima neke kosmicke pravde, resenje za Kosovo traze bas oni  koji su svojom neodgovornom i suludom politikom i isprovocirali rat na Kosovu. U svom nacionalnom,romanticnom budjenju naroda,posle pada berlinskog zida, Srbija se potrudila da kao najveca Republika u Jugoslaviji sa dve Autonomne pokrajine,Ap Vojvodina i Ap Kosovo, ponisti Ustav iz 1974. Taj momenat je upravo bio okidac za sve, sledece nevolje koje ce nam se dogadjati. Kosovski narod je pruzio otpor takvoj politici i sve je to dovelo do danasnjeg stanja.
Kao kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, Srbija se nasla, na nepremostivim mukama, mora da resi pitanje Kosova,da dozvoli stolicu u Ujedinjenim nacijama,da pod Medjunarodnim patronatom,postigne pravnoobavezujuci sporazum i konacno resi Kosovsko pitanje. Takav,obrt u politici i retorici, nije lako provesti,jer je doslo do polarizacije drustva.Od 90 ih,do danas Srbija je propagandom sirila ideju kod granjana, da je Kosovo deo Srbije,da ce tako i trajno ostati.Narod je ziveo u iluzijama, da je trenutno stanje privremeno i da ce, cim se stvore uslovi,Srbija opet zauzeti Kosovo, iako Srbija nema ni institucjalni ni fakticki kapacitet da upravlja Kosovom.
Sad se postojeca vlast nasla pred neresivim zadatkom,kako ubediti deo svojih biraca,da se politika prema Kosovu mora menjati. Preko noci se napusta stara matrica i pokusava pronaci krivac u postojecoj opoziciji, ide se cak toliko daleko unazad sve do Tita,koji je to namerno,ostavio Srbiji nereseno pitanje Kosova. Postojeca vlas nastoji da postigne kakvo,takvo,nacionalno jedinstvo po pitanju srpsko-albanskog raspleta, zagovara  referendum naroda, vrsi pripremu dela srpskog naroda koji zivi na Kosovu,da bilo koje resenje bude,Srbi ce samo dobiti vise no sto trenutno imaju.Do juce, vatreni pristalice,  Kosovo je Srbija,danas pisu pisma podrske Predsedniku Republike i unapred izjavljuju,da ce prihvatiti svako resenje koje u pregovorima postigne Aleksandar /Vucic, u slucaju da do resenja ne dodje,oni ce se pobrinuti da sve ‘kocnicare” licno na pragu,posete i pitaju zasto su radili na stetu srpskom narodu.To su vrlo opasne poruke onom delu gradjanske Srbije,koja ne zeli da ucestvuje .
[email protected]