Често у животу чувамо реч биснис. Од многих животних проблема, тај део послова обављају само они људи, који у оквиру одређених делатности виде новац. Новац нам је потрабан да бисмо задовољили наше свакодневне потребе.

Ово је најпростији поглед када се ради о биснису, као област којом задовољавају друштвене потребе, а не само непосредни радници који су директно укључени у процес рада.Биснис у својој филозофији има вишеструки значај, задовољава сталне и непосредне потребе становништва, цини друштва, активно, доноси нове идеје, обогаћује креативност и формира потребе.

Просло је време када су људи, да би задовољили своје потребе, досли до сазнања да не могу сами да обезбедимо све што им треба, прибегли размени добара у кругу свог окружења.На тај начин су просирили своје потребе и обогатили трзиште различитих производа, а то је са своје стране покренуо развој одређених занимања као помоћне делатности.

Задрзацемо насу пазњу на помоцним делатностима, како бисмо могли схватити како привредни зивот функционисати, свеједно да ли се ради о једној компанији или дрзави. Да бисте боље схватили ову материју, послужили смо простим примером: ако претпоставимо да данас покренемо сопствени биснис у који сте улозили капитал.

Рецимо да је то пекара опремљена савременим машинама за производњу финог пецива, после месеца дана продаја је кренула темпом на који, свакако, нисте рацунали. Посто се тренутно налазимо у ‘доба цороне- цовид 19, држава је прописала мере физицке дистанце (цовек од цовека) васи купци цесто у намери да први стигну на ред, не придржавају строго ових правила.

Приликом одлуке о покретању бисниса, направљени сте биснис план, рацунали сте да цете посао обављати два пекара у производњи, једним продавцем пецива и хигијеницаром пекаре. Околности пословања се драстично мењају, тако да морате запослити једног радника.

Новозапослени радник има радни задатак да прави ред и контролише све купце на температуру, како не би сирили вирус на осталим купцима и особинама пекаре. Дакле, ради се о помоћној делатности која у нормалним околностима није била потребна за обављање овог процеса рада.

Овај буквар говори само да се при обављању било којих делатности, увек као прави рад, појављује потреба за осталим, кажемо помоћним, делатностима. Посто се ова закономерност априори јавља као нова категорија, овде се више не ради о помоћним делатностима, то постају нова занимања.

Све до сада наведено тице се основних појмова о биснису у најпростијем облику. У даљем току ове материје, доци до сложења поделе послова из ове области, који це нам отворити нове, неслуцене могуцности, нове креативне могуцности и зељу за успехом.

Дакле, оног тренутка кад се сретну, потреба и жеља за успехом покреће се акција.Кад су у питању социјалне, егистенцијале потребе човека, свака акција мора бити сврсисходна, промисљена и плодотворна, мора својим деловањем обезбедити еквиваленат нове вредности, која цини друштвену надградњу и покреће друштво-нацију у целини.

Да би се све обезбедило неопходно је изврсити дубљу поделу у области друштвене надградње, профилу учитеља, њиховим личним потребама да задовоље личне потребе. Тако организован процес рада неминовно опет, има савезне законитости, које се ресавају на нивоу целе заједнице.

Подела рада сама по себи није пука жеља учесника да ради ово или оно, то је живо питање свих нас који учамо, али довољно смо окупирани личним учешћем, да то не примећујемо. Тај одговор на ово питање добија се из једног општег хаоса, као слободни градјани, зависно од свих неопходних, других услова, опредељујемо се за неки облик учесца у подели рада.

Покусацемо да се постепено укључимо у сложенију облика бисниса, који се по својој природи неминовно јављају, намећући се као животно правило. У области бисниса имамо четири основне категирије, што значи поделу послова у оквиру привредног живота једне државе.

Ове категорије поделе имају посебан значај и своје учење у новоствореној вредности сваке привреде, један цине органски део циклуса, која економску снагу и подстицу креативност становништва. Овде долази до раслојавања богатства, виска вредност створеног привредног циклусима.

Први или основни облик-статус рада јесте бити запослен. То подразумева просту продају својих радних способности неком послодавцу за месечни накнад, у зависности од личног доприноса у процесу рада. Другим речима укључени смо у тржиште радне снаге, где владају различити интереси, радника и послодаваца.

Други вид је самозапослен, самозапослен је свој радник и послодавац, који обавља друштвено корисну делатност у своје име и свој рачун, настојећи да задовоље потребе својих купаца. Бити самозапослен је имати свој лични биснис, који обезбеђује средства за егзистенције за власнике и породицу.

Треци, виси ниво рада, јесте биснисмен. Да бисте статус биснисмена боље разумели, послужили су се примером који сам нашао у књизи г.Роберта Киосакииа, лако се памти и осликава суштину у градуијским делатностима по њиховом значењу и сложености. Ради се о једном селу чији се меси баве производњом свежег поврћа, вредни су и вични производњи, ал имају проблем.

Нема довољно воде да заливате своје поврће у сезони. Извор који користи пар километара изван села, немају довољно радно способне снаге да допрема воду бас кад је најпотребнија. Договорено је да распишу оглас и тразе неког ко би хтео да прихвати обавезу да их у довољној количини обезбеди водом а они се баве производњом.

Na oglas su se javila dva mladica,reseni da se upuste u posao,dogovorena je cena po jednom galanu isporucene vode i dan kada su trebali da pocnu snabdevanje vodom. Tog dana pojavio se samo Dzon,Smit nije dosao.

Da bi ispostovao dogovor Dzon je morao da radi duplo vise,da angazuje,ispomoc kako bi udovoljio zahtevu za dodatnu kolicinu vode,radio je po 16h dnevno,bio je na ivici realnih mogucnosti,da li da napusti posao,jer nije mogao udovoljiti potrebama sela.

Posle 15 dana,dolazi Smit,vodi sa sobom majstora vodoinstalatera,materijal i opremu za kopanje kanala kojim bi cevima povezao izvor i mesto u selu odakle bi se seljaci snabdevali vodom. Takodje, za isti posao nudi neuporedivo nizu cenu po jednom galonu isporucene vode !

Dakle,ovde se jasno moze videti granica,gde pocinje bisnis,a dokle doseze licni trud,samozaposlenje i prodaja radne snage u cilju zadovoljenja liznih,zivotnih potreba.

Nastavice se !